Опет Марко Краљевић и вила 0001    Гором језде до два побратима, 0002    Једно ти је Краљевићу Марко, 0003    А друго је Милош Обилићу. 0004    Милошу је беседио Марко: 0005    ”Ој, Милоше, добри побратиме, 0006    Нешто ме је санак обрвао, 0007    Попјевај ми ситно гласовито 0008    Не би ли се јунак раздр’јемао!” 0009    Милош Марку тијо проговара: 0010    ”Побратиме, Краљевићу Марко, 0011    Синоћ сам се с вилом надп’јевао, 0012    Синоћ ми је запр’јетила вила – 0013    Ако мене чује поп’јевати, 0014    Поп’јевати у гори зеленој, 0015    Стри’јелом ће ме устр’јелити вила!” 0016    Опет вели Краљевићу Марко: 0017    ”Певај, Миле, не бој ми се виле 0018    Док је мене и Шаре коњица!” 0019    Запјева му Милош Облилићу, 0020    Запјева му ситно гласовито, 0021    Не раздр’јема, већ успава Марка – 0022    Милош пјева, а Краљевић др’јема. 0023    Зачула га у горици вила, 0024    Па устр’јели на коњу Милоша, 0025    Мртав Милош црној земљи паде, 0026    Црној земљи и зеленој трави. 0027    Кад се Марко санка разабрао, 0028    Мртав Милош лежи под коњицем. 0029    Марко вели свом Шари коњицу: 0030    ”Давор, Шаро, давор, добро моје, 0031    Ако мени данас стигнеш вилу, 0032    Ранићу те медом и шећером, 0033    Појићу те вином и шербетом, 0034    Покрићу те свиленом мавлатом 0035    И зауздат’ уздом позлаћеном! 0036    Ако ли ми не сустигнеш вилу, 0037    Ранићу те горком чемериком, 0038    Присојнице појићу те једом, 0039    Покрићу те копљем убојитим 0040    И зауздат’ ликом липовином!” 0041    Пак потеже тешку топузину, 0042    Заигра се добар коњиц Шарац, 0043    Три пута је припазио вилу, 0044    У три скока претекао младу, 0045    Пак је Марко топузом дарива – 0046    Како ју је лако ударио, 0047    Десно јој је крило одвалио, 0048    Па јошт хтеде да удари вилу; 0049    Моли му се у горицу вила: 0050    ”Побратиме, Краљевићу Марко, 0051    Не удри ме, тако ти коњица, 0052    Ја ћу теби повратити друга!” 0053    Вили прети Краљевићу Марко: 0054    ”Курво, кучко, из горице вило, 0055    Повраћај ми Милоша јунака, 0056    Јер ако ми њега не повратиш, 0057    Живота се наносити нећеш!” 0058    Биље бере у горици вила, 0059    Биље бере, често се одзива: 0060    ”Ево мене, побратиме Марко!” 0061    Па поврати Милош-Обилића. 0062    Кад се Милош јунак разабрао, 0063    Он се кршан стреса и растреса, 0064    Растреса се ка’ од тролетнице. 0065    Па беседи Краљевићу Марку: 0066    ”Ала ме је санак обрвао!” 0067    Мили Марко гором беседио: 0068    ”Мол’ се Бога за Шару коњица 0069    И за мене побру Краљевића, 0070    Ти се не би јунак разабрао 0071    Од данаске до суђена данка!” 0072    Коње језде и Милош и Марко, 0073    Одјездише гором пјевајући; 0074    Вила оста у гори зеленој, 0075    Вила оста без крила деснога, 0076    Вила оста јаде јадисући, 0077    Берућ’ биље, крило видајући.